Kiosk je povea kocka na kojoj postoje izrasline u vidu aarenih kockica. Tvrde. Kandinski bi ih obo~avao, mada bi bile mo~da premale za njega. Kandinski bi ve naaao na ina da ih povea - teorijski, on je o iju vrea. Kandiranski... Bilo kako bilo, primeeno je da ljudska usta pretveraju tu kocku u realizam koji se jezivo prilagoava organima. Mrzim ovako labave konstatacije koje kvare zube i usijane limove na sekutiima, no ata je tu je. Kiosk nikada ne depilira zube. Grabe~ljiv je. Nije da nije tako. A nije ni da nije. Sve te silne ivice na koje se mo~e neko ogrebati u ustima poprimaju tubaste osobine samo onda kada ih ~vaem u f molu. Kada autobus zae iza te sardine, kockice zaigraju, lim zapeva, novac o~ivi. Voleo bih da kupim sav novac na svetu. Kretenciozno. Kada me ve pitaa za to, ja ti, evo, ka~em ovako: kiosk je referentna sisa na betonskim mle nim elijama, i sramota je vui se joa po prostoru a biti neogreban auakavim dojenjem praznine koja prolazi kroz tebe, zaobilazi kroz tebe, kao kroz tebe. - Nisam ja za tebe - TEBE. close up